Topola

492

ности, да се овај кваз уклони: онда je несумлено, да je и Станишић примио 1000 дук. ц. следователно да je срества задржао и употребио да преврат у земли произведе. ,Да je пак при Станишићу та и такова тежва постојала, доказује се из 6. одговора веговог, јер таыо изрично признаје, да je код нас безаконије и безвластие, да кваза немамо ; а како ово не постоји, јер законе власти и владајућег кваза имаыо : то je очевидно, да je он својим оваковим говором у друштвима подстрекава противу власти и законитог реда чинно, и омразу на владајућег кваза навлачио. *Кад се развиде и свестрано промотре сва делава, сви поступай, и сва закључева именованих сазаклетника и једномисленика, онда се разумно и слествено даје извести, да су сви они прави издајниди отачаства, јер чисто je и јасно, да су они убијством владајућег господара кваза, и иначе превратом, хтели землу обезглавити, власти законе порушити и међусобну борбу и страшно крвопролнтије произвести ; пак у таком жалосноы и грозном ставу и положеву да се са својим себичним и користолубивим тежваыа и намерама појаве, и за владом грамзе и отимају; а на тај начин да благоставе земле погазе и права народна сатру иуниште ,Због овакове страшне издаје по мњенију управителства, сви они, осим Гаврила Јовановића, потпасти имају под казан, коју точка I, височајше уредбе од 22 Октобра 1843. Л; одређује; Гаврпло Јовановпћ пак, који je издајнпчко дело дознао, a није одмах јавио и открио, већ најпре за новде ишао и тиме прилику оставио, да je Милисав времена имао убијство произвести, сматра управитељство за таково, који под казан точке 4-те наведене уредбе потпада, jep се никако непотврђује, да je он Марка из Светлића упутио да ствар власти поткаже. »Будући да злочиаци за дела, као што су ова гореизложена, лотпадају суђеву суда варошп Београда, то управптелсто иыа част, поред саопштева ствари, послам му сва касателна акта по списку; и предаје му ииеноване злочинде, који се сви осим Милоша Н. из Волевца, почем се овај некуда изван земле удалпо, у затвору налазе, а тако исто предаје му и пушку штуц намељену и дату за извршење убијства, и при томе га моли да он о точном пријатију света тога управителство ово известити изволи. »У осталом како се новди, од књаза Милоша примлени морају сматратп као срество за преврат, таково се пак у рукама сазаклетника п учасника оставитп не сме; то дале управителство моли, да би суд својим начином исте новде узаптитп и прикупити изволео. (Српске новине за 1857 годину број 118).

№ 32. Окривљивање Александра Карађорђевића саопштено преко попечитељства иностраних дела, иностраним агентима.

Критичкп и жалосни положај у коме се Србија надавила п залуљано ставе правителства већ je свима познато. Узрок je свему томе што сам кваз тазп-законе, и који je тиме у сваком обзиру постао кривац пред народом. 1). У 1848 тодпнп претписом од 21 Августа JV» 1167 он je довредио законе н уставна наређева, назначав Сгевана Стевановпћа за председнпка"у Савету, а у 1856 години поставив за плана у савету Алексу Ненадовпћа, обојицу без представке и претходиог одобрева савета; а по § 8. устава за постављаве саветняка и председника савета нужно je опште одобреве на основу овога и казато je у § 3.