Topola

Увуче се сумња са пратњом суморном. На постељи лежи а пред собом види Како му детепде савлађује глад. Чинп му с’ да видп своју жену бледу Како дете носи и по свету просп Тај га терет кпњп као камен сињп. „Ох сачувај боже, Сачувај пх тога. ма ја како страд’о, Ја ћу трпет’ радо !* Тако се мољаше баш онда кад уђе Господар од брода на коме је страд’о; Допго ј’ да га впдн, јер га ценпт’ уме; Напокон му рече да му с’ лађа спрема На даљекп пут, Ићи ће у Хпну, па му треба људи, Бродара ваљаних, људп поузданпх, Па би л’ и он хтео ? Не може се поћп пре четр’ест дана, Док не буде готов онај стражњп део, Па бп л’ и он хтео ? Енох га је слупГо,

8