Topola

Оп на жену, децу помисли у себп, Брзо се одлучп: „Хоћу, како не бп! 4 II од сад му се сенка кобп горке II не чпњаше нп већа нп гора Него облачак којп на час застре Сунашце јарко, нлп к’о острвце На пучпнп морској Кад заклони собом лучу у даљинн. Ал’ кад се крене у далеки свет Анпја шта ће? шта л’ ће деца мала? Дуго је мисли превртао разне, Кораб да прода? Ох кораб је њему Тако мио, драг; Он га је прон’о кроз толике буре, Јест он га љуби баш ко јахач смели Парипа свог. Па ипак мора растати се ш њиме, Да опрему купн и робу и хлеба, Све што мрнару и љубн му треба. Па док он буде у далеком свету

9