Topola

Па узе сврдо п пиљу п стругу, У мањој соби градећп дућанац Целог је дана од јутра до мрака Тесао, куц’о, леппо п струг’о. Но јадној женп не чпњаше с’ друго Тако је слутња подузе голема Већ. к’о да јој ковчег мртвачкп спрема Кад дпже руку, мплпна је бпла Погледат’ оком тај дућанац лалн, Ко да нпје дућан већ пупољак неки, У простору малом све је на свом месту. Глед’о га је мало, н беше му право, Тад је от’ш’о горе п до зоре ј’ спаво’.

Ведром је душом чек’о часак онај Кад ће да пође, смешпо се само На страховање Унпје му драге, Смешпо с’ ал га болело је ппак. П Енох, честпт и побожап човек Прпклонп главу сад пред богом впшњпм, Удуби душу у светнњу тајне

12