Topola

Бодов’о је тешко трп годпне дана. Двојпда су, здрава, њега неговала. Кад је умр’о тад су нашли пеку кладу Њу је, по индијски, друг Енохов хтео Прогоретп средом; Ал на послу томе прострелп му мозак Препека омарна, прежега голема. Енох оста самац, никог впшо нема. Кадјесгорким болом мртвом другу рек’о: „Спавај, вечно спавај!“ Овај канда шапну: „А тисејош надај, Још не очајавај!"

Шуме до врх брда, у њима пропландн Вијугају с’ горе к’о да к небу воде; А перјасте круне какао-дрвета Љуљкају се гипко на впсоком стаблу. Севукање светлнх тида и бубица. А бршље се пење дрва да надвисп, По земљп се пружа да с’ у мору купа. Сву је ту красоту тропскога појаса