Topola

3

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

(( 1.) Што се дело бомбардања, које је узрок толпким несрећама, не куди, нптп се осуђује ни посредно ни непосредно. Док се тражп, да се накнаде губитци, што пх претрпеше Турцп услед бомбардања, невппе жртве бомбардања остављају се без и најмањег призрења п без накнаде својој жалосној судбпнп. Најпоглавптпја тегоба Србије, узрок толпком упропашћавању, пзвор свеколпком неповерењу за будућност није се узела нп у какво прпзрење. а 2.) И ако је докааано бпло, да град београдски не само што није бпо нападнут од Срба, него је он сам напао на варош без одбране, опет зато побрпнуло се , да мерама материјалнпм, на уштрб варошп, порасте његова безбедност п јачпна. Пошто је изјављено , да је за рашпрење градског рејона потребно да се раскопа крај пазван турски (у коме међутим , има више не турских кућа него чисто орпских) до лпније, која бп прелазила преко Текије Шеих-Хасанове и џампје Алп-пашине к Дунаву, протокол даје власт војеној комисији, да може линпју раскопавања епустпти мало даље, ако Порта нађе, да је то неопходно потребно, па тако вароши може узетп обпм сасвпм неочекиван без праве нужде, а у сваком случају без свезе са слободнпм простором од стране других делова градскпх. Шта впше, протокол налаже српској влади, да се споразуме са турском владом о томе, како ће се накнадкти неколпке куће из краја чисто сриског, за које би надлежне судије нашле, да су нужне , да се допуни градскп рејон. Па тако не само што се Србија види преварена у свом праведном очекивању, да задобије заштпту од даљег нападања са града, него би се још српске куће морале жртвовати градско) угодности, и српска влада сама собом морала би суделовати, да још страшнпјом постане претња, која сс већ једанпут могла некажњено остварпти. (( 3.) Што се тиче моралних гарантија, јединпх, које има протокол против понављања неизазваног нападања,