Topola

4

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

жалосно нскуство од скорашњпх догађаја довољно је показало , како изредне намере царске владе могу битн осујећене , и колико се дела , која се не могу оправдати, могу догодитп , а да се не казне њихови вгшовницп, нити да се да накнада за њихове жртве.” Мп ћемо у даљем току ових записака показати, како су се заиста п развиле тегобе при пзвршивању закључења Канлишких; како су пз њих извиралп све новп и нови заплети. који су водили радикалном решењу било путем крвавог судара, или мпрног споразумљења. Међутим је пскрснуо појав један, који, тек што је мир повраћен био, за мало што није нов сукоб изазвао. То нпје било ни у Соколу ни у Ужицу. Соко је био порушен, а његово мусломанско становништво псељено без великих тегоба; у Ужицу, напротпв, било је и крви, и ватре и жртава докле се до таког резултата дошло. Четирп дана пошто 1е потписан протокол Канлпшке конФеренције (27. Авг.) појави се у Ужицу великп пожар. Турци су пуцали с града и џамија, а Србп су одговарали и пушкарали се с њима до мрака, и ако им је строг налог пздат био, да се само на деФенспви држе. Подозрење је пало на Турке, да су били изазивачи, јер су онп и своје куће палили, а Србима сметали да пожар гасе по свој прплици у намерп, да као што сам ја Алппаши објашњавао, жртвују варош, коју им је предстојало оставити; но турски министар нпје мп могао сакрити своју сумњу, да може ко своју сопствену кућу хтети да запалп. Како је стигао глас у Београд о судару Ужпчком, влада оирави тамо пуковнпка Жабарца да стане на пут даљем развптку непријатељства. а комесар турски Алибеј пошл-.е са истим задатком ОФицпра Ахмед-бега; но сутра дан већ је окружни начелнпк био успео, да се састане са Ужичким мудиром, којп се обећао држати мир, што су и Срби, са своје стране, чинили. Мир је запста