Topola

16

ПОСЛЕ БиМБАРДАЊА БЕОГРАДА

корака.” Но с највећпм нестрпљењем очекпвао се одговор Француски, јер је, као што смо већ споменули, реч Наполеонове владе била у Цариграду од пресу г дног значења. II одговор, који је (5. Дек.) Друен де Луис послао кнезу, није ни мало изостао иза друтих пријатељских одаива. Он гласи : „Француска влада при.мила је многе извештаје, који су јој обзнанпли, да кроз кнежевине пролази оружје п муниција у знатним размврима, са неиознатим оиредељењем а иод иодозривим околностима. Решена да припомогне свом својом снагом одржању мира, а не знајући да ли ово оружје има да иослужи за редовно наоружање војске ваше Светлости , она је, у г договору са осталим сајузницима, морада потражити од кнеза Кузе пзјашњења о овоме делу. Ова законпта брига не садржи у себи ништа, што би било несагласно са наклонитим осећањима (Iез BепНшеп!B аћесlиеих), к оји одушевљавају спрам ваше Светлости Његово Величанство. које ми налаже, да вам поновим израз тих осећањаС II заиста у духу ових осећања прпми сутра дан (6. Дек.) и Мутије упутства, која су у толико значајнија била , што су му дошла отвореним телеграмом. Друен де Луис препоручује му , да не чини нп каквих корака докле га Порта не позове, а и тада да не потпо.маже другачије њенпх рекламација но ако би обзнањена ексиедиција оружја ирелазила размер редовног наоружања сриске милиције (народне војске). Овим упутствима дао је Мутије сљедства онпм вештим и пријатељским начином, који нам је већ познат из његове радње у Канлишкој конФеренцији. Очевидпо , корак је кнеза Михаила код гарантних сила окренуо ствар у нашу корист. Све , што нам је у овој прилици потребно било, то је било њихово паспвно држање, њихово ћутање, докле оружје не пређе румунску територију. II то је сад било постигнуто. Мутнје је п до сада ћутао , али је мање био уздржљив и конзул францускп у Букурешту, Тило. коме су личнп одношаји