Topola

17

ПOС.IЕ БОМБАРДАЊЛ БЕОГРАДА

са кнезом Кузо.м бнлн поремећенн, па се мпслп, да је прелазпо гранпце својпх упутстава. Сад се п он повуче, а п прајскп консул. Уз рекламације портине остану у Букурешту само консулп енглескп п аустрпјскп. Очајавајућп зауспех, овп предложе својпм посланствпма у-Царпграду, да се кнезу Кузп прсда ултимат , алп кад посланицп позову своје другове на заједницу , положе им ови пптање; Ко ће ултимату дати следства, ако му се румунски кнез не иокори ? Ако би то морала бити Порта, какву јој потаору обећавају иријатељи кад се опа завади и са Румунијом и са Србијом ? И пошто ниједна спла ипје бтла готова да развпја заставу протпв хрпшћанских народа, илп уопште да пзазива рат на пстоку, то се и овај покушај разбпје. У то су се доба п војске почеле кретати у кнежевпнама пс једне пс друге стране Дунава, јер се мпслпло да ће Порта , неуспевши да осујети експедицију путем дипломатским, покушати да силом узапти оружје, кад се оно буде преко Дунава преноспло, а сећамо се, да је одмах на први глас о оружју, нову војску у Впдпн оправпла. Сад и кнез Куза, нешто за то, што је већ дубоко ушао у ствар, а поглавпто што је био ободрен понашањем Француске дипломатпје, која га је заштпћавала, сад и он крене нешто војске к Дунаву, а и српска влада пош.ве једну батерију са нешто војске у Неготин да транспорат заклањају. Изгледало је, да је сукоб неизбежан ; само се очекивало, кад ће се чути да је пушка пукла. С тога је гњев у круговима турским и туркоФилскпм растао п против Србпје и против кнеза Кузе лично, но протпв овога несравњено више, јер говораху , да кнез, шиљући војску српској границп, смера да од ствари начпни народно иитање. Па докле се нама прећаше судбином Црне Горе , се ствари морају већ једном начисто да изведу п , мпшљаше се, да је с Кузом, уз многе унутрашње непријатеље , које он у земљи пмађаше, за отаџбина VI, 2!. 2