Topola

пз писма Рехберговог, наставп: (( вп ме подсећате на решегва конФеренцпје о огранпчењу народне војске (мплпдије), а вп као да заборављате, да огранпчење народне војске има свој согоИалге у ограничењу турскнх гарнпзона пт. д. пви то толпко заборављате , да, докле код мене наваљујете око ове тачке, вп допуштате, да се на вашим паробродима преноси војска и муииција турска у српске градове, а то ми се ни мало не чини, да је једн ака правда.” Пошто је, у току разговора, Васић сплом разлога кнежевих био принуђен, да призна логпку његовом доказивању, да Аустрија рекламује само за Турску, дошло се пна питање о оружју, где му је кнез изјавпо, како бп требало да Аустрија, бар у томе питању мање рекламује, но ма која друга рила, јер пошто нам је дала (1856.) Формално уверење наиисмено, да ће пустптп кроз своју државу једну количину оружја у Белгији порученог, и пошто је један део и пустила, она је друге партпје задржала у Земуну, Бечу и Боденбаху, и влада српска, пошто је много времена изгубила и са многим тегобама борила се, била је принуђена да поврати оружје у Белгију и да га прода са великом штетом. Ако дакле ми данас тражимо да ценом великих новчаних жртава, заменимо у нашим магацинима оружје, кога смо лишенп вољом Аустрије, то онда за цело Аустрија нема права, да нам тај поотупак у грех упише.” Васић, одговорившп, да му Је непозната та околност, обратио је пажњу кнезу на тајност транспорта, која у сила подозрење пробуђује; но кнез је и у томе обзиру одбио сваки прекор, јер поручпвши оружје, није, рекао је, ни био дужан, да поруку своју публикује, или да о њој говори онима , којп га п не питају, али како је ствар ударила на препреке, он је објавио истину коме је требало, ии једног тренутка не затежући се. А кад је Васић приметио, да је број оружја несразмерно велики према потребама Србије , кнез га је запитао : (( Како можете вп то знати ? Знате лп ви шта

19

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА