Topola

18

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

петнајест дана свршено. Зато ме нуђаше Ерскин, да предложим својој владп, не били она хтела извести кнеза из овог тешког положаја, што сам ја, наравно, одбпо под нзговором, да ни кнез сам не би хтео подлећп спољној пресији, ни уопште ренонсовати на праВа своје земље. Не зна се, да ли је впше Еиглеска, да ли Аустрија била заузета против нас. У реду телеграФских одговора, које смо напред изложили, сетићемо се, да не беше аустријског. Он је тек 15. Дек. дошао куезу у виду писма, које му 1е предао заступник консулатски, ВасићАДЗће де био Србин католик; био је, као што ми је прпповедао Гарашанпн, човек врло лукав, и развијао је сву ренегатску ревност, коју су обично показивали наши суплеменици, кад су туђу службу у нашој земљн вршили. Предавши кнезу одговор гроФа Рехберга, он је, по налогу своје владе, и сам чинпо приметбе, те изазвао одговор, који нам се чинп, да је толнко важан, да ми не можемо преко њега прећи, а да га овде подродбније не нзнесемо, јер изредно карактерише наш тадашњи спољни положај. Пошто је кнез казао Васићу, да остаје при уверењима, која је дао и Порти и силама у своме телеграму, приметно је како му је тешко разумети, што се гарантија само против Србије призива, докле се она протеже тако исто и на Порту. Кад Васић призна ово тумачење као исправно, кнез му рекне: к па и опет ја вас никад не видо-х, да ви рекламујете и код Порте против неизвршења њених обавеза према Србији; наведите ми један једини пример, где је Аустрија посредовала код Порте у корист Србије! Ми смо рекламовали толико година против неизвршења хатишериФа од 1833. па ми није познато, да се Аустрија кадгод придружила нашим протестима код Порте.” На прпметбу Васићеву, да су то старе ствари, које су већ уређене, и за које ]'е надати се, да се више неће поновити, кнез прихвати: к опростите, баш у овоме тренутку оне се појављују”, па показавши му једно место