Topola

24

ПОСЛЕ БОМБАРДА.ЊА БЕОГРАДА

пројекту руском, којп се пмао пзвршпти усмено у најбпагонаклонптпјпм пзразпма, и не спомпњући члана XI. протокола царпградскога. Онога пстога дана (15 Дек.), кад је кнез Михапл пмао онај важан разговор са аустрпјскпм заступником Васпћем, одговорпо је он и на прхсмо вел. везира од 3. Дек. II у овој прплпцп кнез понавља уверавања, која је дао у своме телеграму, да је набавка учињена за обпчне потребе реда п јавне безбедностп, а да искључава сваку мпсао о ратним прппремама од стране Србпје. Кнез се дање позпва на поштовање, које пма за своје обавезе, алп додаје да он, поред обавеза, које пма спроћу сузерена, има п дужностп спроћу земље, којој на челу стојп, па не сме оставптп, да тек онда помпшља на мере смотреностп за пнтересе реда и јавне безбедностп , кад се каква спољна претња већ пзвршп. Зато је био дубоко ожалошћен коментарпма, којпма се његово понашање објашњавава у прплпци, каква до сада нпје нпкада давала повода рекламацијама. Јер та није првина, да се Србпја снабдева оружјем са стране, па до сада в. Порта нпје нпкад подпзала гласа протпв тога, а још се мање могло пзводптп закључење, да бп то била повреда уређењпма, која се на кнежевину односе. а Тешко би ми, вели кнвз, било и разумети , да Србија може имати ирава да држи војску за ред и јавну безбвдност, а да нема ирава , да за п>у и иотребна средства набавља.” Прелазећп на начпн проноса оружја , кнез прпмећује кратко, да је то ствар набављача (лиФеранта), па мпслп, да нптп Порта може пматп намере, нити оп дужности, да улази у претрес пптања п у овоме погледу. Факат је, да се он, како је дознао , да је транспорат ударпо на препреке , обратпо п њему (вел. везпру) п кнезу Кузп, п молпо , да се сметње не полажу Најпосле, закључујућп предусретљпвпм речма , кнез пзражава надање, да в. везпр, у својој впсокој мудростп, неће впше прида-