Topola

25

ПОСЈЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

вати ово] ствари важности , које она нема , нити може имати. Са прикривеном туго-м примила је Порта овај одговор, који се у Пери сматрао као оиор и иун ирезирања з&-царску влиду ; али је она ћутала, јер је мало по мало слабио њен ослонац, слабила је ревност дииломатпјс, којој се слога разбијала о отпор кнеза Кузе. Кнеза је његов агенат у Цариграду на том иуту све једнако ободравао ; но највећа заслуга за његов отпор припада Француској. Како се ова повукла из онога кола , које беше у Букурешту предало колективну ноту за узапћење оружја, талијански је посланик примио налог да и сам ништа не прсдузима, будући да је Француска ту ствар сасвим наиустила: Прајска се била такође повукла као што већ знамо из телеграма Бисмарковог, а Русија је била уз нас. Све су ове силе биле Порту очевидно напустиле; она је остала усамљена уз Енглеску и Аустрију. Зато је сад, у место претњн и оштрих речи, настао неки елегијски тон, којим се она служи кад се год усами. Жалпла се посланицима зашто се није искало допуштење за пронос оружја, па би нам га она дала и сада као што је И и других пута” чпнила. Но та је жалба била неоснована. Кад смо год, одговарао сам ја у иосланствима, могли унети оружје мимо Порту, ми је нисмо нп питали , а кад смо је год питалп, она нам није допустила , да оружјс кроз Цариград пронесемо. Тако је 1848. г. влада српска искала, да нам Порта или прода илп позајми 5000 иушака, па је она одбила и ту владу, која јој није нимало могла бити подозрива ; за време нак кримскога рата требало је труда, док се израдпло допуштење , да се могу пронети само 50 (педесет) комада пушака , које су , по свој прилици, за образац имале служити. Улазилп смо већ и у последњу трећину месеца Декембра кад су се за нас овако повољно изгледи окре* тали. Требало нам је само материјалног времена, али су