Topola

27

ПОС.Ш БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

олакшала тпме, што је Порту збунила, а нама мало впше времена добавпла. Међутим се оружје примицало Дунаву п преносило на српску страну баш на месту, које представ.ваше чудноват призор. На тромеђи Румуније, Србије и Турске стајаху три војске једна другој готово на доглед: две да бране, а трећа да смета пренос! И опет се оружје мирно пренело. На сами дан нове 1863-ће године био је и последњи сандук са оружјем на српскоЈ обали, а пушка ни Једна нпЈе пукла, и ако Је било тренутака, кад се мпслпло, да Је судар неизбежан! Но п ако Је већ било извесно, да се крв неће пролити, дипломатска воЈна Још ниЈе била свршена; да, она се сад тек, наЈозбиљниЈе развила. Још кад Је посланик француски одбио предлог, да се кнезу Кузи пошље ултимат, Порта Је дигла руке од оружЈа, па стала мпслити, на средства, коЈима би бар за унапред предупредила подобне догађа Је. Она је нашла у конвенциЈи од 1859 год. закљученоЈ услед двогубог избора кнеза Кузе, члан Један, коЈи Је овлашћуЈе, да сазове комисиЈу од гараната, кад би ЈоЈ се год учинпло потребно, да се извиди какав случаЈ , у коме би се показала несагласност у тумачењу конвенциЈе (од 1858.) односне на организациЈу кнежевина , па Је желела , да се тим чланом користи. Но коЈи Је таЈ члан, коЈи се иесагласно тумачи ? То Је било питање, на коЈе нико ннЈе умео да одговори, Јер нпко ниЈе могао наћи нпшта, што би могло дати довољног основа сазиву комисиЈе. Јасно Је било свакоме, да Је Порта тражила пута , коЈим би с Једне стране по • тресла јединство румунско, без кога се за цело пронос оружЈа не би могао остварити, а с друге стране, желела Је да се осветп кнезу Кузи. Она Је, при томе проЈекту, рачунала на ненаклоност гарантнпх сила према кнезу, као и на партаЈе у самоЈ РумуниЈи , коЈе би, надала се она, Једва дочекале прилику да Је потпомогну у неприЈатељским плановима спроћу свога владаоца. Због непо-