Topola

28

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

стојанства, које се кнезу пребацивало, наклоност није му занста у већине сила нн бнла оснгурана, а што се тпче унутрашњих партаја, било их је п протпву њега уопште, а бпло пх је, које су у питању о оружју одобравале његов поступак, пзузпмајући демагогпју, која му је замерала, што је пуштао, да се, проносом толпког оружја, оснажава славенски живаљ а без сваке накнаде за Румуне. Аустрпја п Енглеска толико су потпомагале овај предлог, да ]е у првп мах пзгледало, као да га хоће п Француска да усвоји. Но кнез је бпо заштпћекпк Наполеонов , а једпнство румунско бпло је градпво, од кога је Француска смерала да начпнп бедем протпв Руспје. С тога се напред могло знатп , да Француска неће прпстати, да се комисији оно у задатак поставп, на што је Порта смерала, него је Мутпје желео да задатак компсијпн сведе на пзвпђење броја п опредељења оружја; броја зато. што се нпје престајало доказпватп, да је он грдно великп, а опредењења опет зато, што се говорпло, да је транспорат оружја у впше спровода растурен бпо, па се није веровало, да је свеколпко оружпје у Србпју отишло. Под овпм условпма Француска бп бпла прпстала на компсију, да Порта нпје желела, да јој још један предмет ставп у задатак, а на пме питање о добрима румунскпх манастпра посвећенпх светпм меотпма, које је румунска влада бпла узаптпла. Оно је било резервпсано претресању гараната за случај, да се пнтересоване стране не бп могле сагласптп; но румунска скупштпна, не обзпрућп се на жалбе светих места, решп, да се прпходп од овпх добара ставе у државни буџет. Скоро једнпм мплпоном дуката буџет се румунски без сваких жртава ојачао. Портп је овај догађај већ п са тога бпо неугодан, што се Румунпја оволпкпм средсвпма оснажпла, а прплпка бпла јој је добро дошла, те на тужбу калуђера спремп кнезу Кузп ппсмо једно, коме је не само тон био опор, но је још и