Topola

увред.мше пзразе садржавало, назвавши поступак кнежев отмпцом (зроИаИоп). С тога румунски заступнпк не хтедне прпмптп ппсмо, но га повратп Али-паши, кад овај не прпстане да му изразе ублажп, а Алп-паша пзјавп да тај поступак сматра као крваву увреду. Овај заплет да повода те Булвер, којп се међутпм бпо повратпо са свога одсуства, предложи, без сумње у договору са Портом, да компспја, која би се у Букурешт послала, пзвпди, поред питања о оружју, п оно о манастпрскпм добрима. Ово невешто захтевање наших протпвнпка сад тек сасвпм поколеба Француску против предлога о компспји. Она је на њ п до сад противу воље пристајала, а сад се сасвим окрене против њега кад види, да ће пмати у тој комисијп да се појавп и као поборнпца за пнтересе иравославних манастира на истоку. Булвер позове себи све представнике гарантнпх снла на састанак (8. Јан. 1863.), за који се поуздано претпостављало, да ће бити неки вид конФеренције. Он као дојен дппломатског тела, заиста и отворп саветовање подсетившп своје другове на портин предлог о комисији. Ту се говорило, да би она имала да извидп у Букурешту не само питање о оружју, но и предмет о добрима манастирским, а поред тога још п тужбе странаца настањених у Румунпји, јер се Прокеш жалио, да су тамо поданици аустријски, којих пма на двеста хиљада, пзложени непрестаном гоњењу. Мутије прихвати, да он зна само за питање о оружју, но да ни за то нема од Порте ни какве изјаве, а кад му се примети, да се она обратила њиховим кабинетима, одговори он, да то није све једно. Приступивши затим ствари, у виду ириватног саветовања, а оставившп сваки претрес права, Мутије, потпомогнут својим друговима , талијанским и руским, представи да од комисије нико не може имати користи: нп Европа, ни Турска, ни кнежевине, јер никоме није у интересу, да се ствари распаљују. 0 тога ,он предлаже

29

ГГОСЛЕ ВОМБАРДАЊА БЕОГРАДА