Topola

36

ПОСЛЕ БОМБАРДА.ЊА БЕОГРАДА

прекор правити; у осталом, изјављује да се треба сетити околностп, у којима је била Србија кад је оружје поручено, Кад сам овај акат саопштио Алп-паши и изјавио наду, да ће в. Порта бити задово.вна овако лојалним кораком и отвореним говором, који ни у најмањем детаљу, као што је н. п. број оружја, неоставља неизвесности, Али-паша ми одговорп, (( да је задовољан, што се тиче одвојено овога питања. ” Незнам наставих ја, шта бп друго и могло бнти, што би с наше стране задавало сумње? Гласова има, који се разносе на рачун и једне п друге стране, но ја се надам, да људи, који су позвани да пословима управљају, неће приклањати уво гласовима, но ће претпоставити , да траже поузданије изворе за своје пнФормације. Одвојено пак у овоме питању, надам се, да ће корак оваЈ закључити период немилих одношаЈа, па отворити одношаЈе искрене и поверљиве; докле год не прекинемо Једном са прошлошћу , коЈу сажаљевамо и ми в. Порта, нећемо никада доћи до потпунога споразумевања, коЈе желимо и Једнп и другп. „То Је истина, одговори ми паша , то желимо и ми. Ја ћу оваЈ акат (кога Је копиЈу заискао и добио), поднети своЈим друговима и султану, и надам се, да ће он добар ефенат ироизвести“. Овако изразившп се, а то беше у обичаЈу Алп-пашином више но добро , закључио Је он говор у нади, п да ће од сада све на боље ићп”; што сам п Ја, са своЈе стране, предусретљиво прихватио. Код представника гарантних сила не мање сам добро прошао; онп су ми честитали сретан исход заплета. Само Је интернунције понављао своЈе прпмедбе, доказуЈући ми, да није требало сматрати у посланству нарочнтог лица какво понижење, пошто се и наЈвећи суверени изЈашњаваЈу, као што Је, на прилику, сад (( ПраЈска дужна да се изЈасни ; зашто скупља воЈску, па не држи, да Је то изјашњење испод њеног достоЈанства”. Прокеш Је и