Topola

37

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

даље улазио у крптпку п нашег понашања и овога акта, но ја, желећп му датп да разуме, да он ваљда неће тражптп, да буде ревноснијп бранплац Турске п од самога Алп-паше, приметпм му. да ме одговор , који имам од царског мпнпнпстра овлашћује веоовати, да је Порта нашпм кораком задовољна; а задовољан је и епглески посланпк, који сад сматра ствар као свршену. Ова је прпмедба вредпла впше но п најјаче умовање, јер на то Прокеш одмах пзјавп : „Кад је Порта задовољна, и кад је и Булвер истпх мисли, онда нп ја не тражим нпшта впше, но п сам сматрам ствар за свршену. ” Тако се зак.вучпо овај дипломатскп заплет, који је п Порти II сплама задао готово онолико псто и бриге п посла, колпко и само бомбардање Београда. И онда и сад вођене су три месеца ватрене преппрке у днпломатији, а колпка разлпка беше у узроцпма, који цх изазваше ; онда бомбардање престолнпце српске, а сад пронос неколико хпљада пушака! Но пушке беху само сиољни повод, а у суштпни вођаше се ова војна око будућности Србије. У души Порте п њенпх прпјатеља пмала је ова прплпка послужпти : да се Србија понизи , а њен а народна војска да се уништи или бар сведе на мање ; но Србија је пзишла с достојанством пз ове крпзе; њена је народна војска остала недодирнута, а 50.000 које пушака, које сабаља ушло је сретно у Србију. Пушке су доцније, под Намесништвом, претворене на Ппбоднн систем и раздате народној војци. Много смо за овај сретан пзлазак дужнп захваљивати заштпти Француске п Русије; дужнп смо за њне мање поштовати и спомен кнеза Кузе због услуга, које нам ]е овај румунскп кнез указао. Кнез Михаил дао је израза својој захвалностп обдарпвши богатпм поклонима све органе кнежеве, који су нам били на услузи, а своме румунском брату послао је на дар скупоцену почасну сабљу. Кнез Куза, у жељи да покаже своме народу спмвол но-