Topola

Смилуј се небо ! II у томе прену У понор хтеде ал' га Демон стпже ; И чврстом руком притнште га јаче, Па с’ њпме журно краЈ идола стаде ■ Помамљен Рибар трзати се заче, Кад дивљи поглед на идола паде ! Демон. Погледај добро ! Познајеш-ли ко је ? Рибар. Проклети враже ! Демон. Дај мп срећу моју, И.Г мрски жпвот у пакао хити ! Тн дрхћеш... стрепиш, а невесту своју Мирно си мог’о у заборав скрити !... Погледај добро ! Ово лепо лице Трепери сада к’о кандило ноћи, Послано руком једнога убице А плавом небу ја не могу доћи ! Рибар, Са мном ћеш моћи ! И безумној снази Титанска снага у помоћ се крете: Он бесно рикну и к’ понору гази, Демона носећ’, к’о слабачко дете... К’о беснп оркан, што се небом гони, Задрхта... крочп... и у понор оде 1 И све Је мирно ; само хуком звони Студени талас пада Јуће воде... И бура бесни, са леденом руком Кидаше нелен с’ идолове главе : На четири стране сипаЈући хуком Оведоке тужне најстрашннје јаве... У новембру 1880

рОЈИСИАВ-.

59

Р II Б А Р