Topola

58

РИБ А Р

Чекаше жртву, да је руком сруши У мрачни понор, у земљине груди, К’о узрок бола, што му покој руши... А као тигар јураше убица Попрскан крвљу. Из дубоких гора, Презаху звери с’ бесомучног лица И јата птица из мрачних понора..,. Капљица крви у море се ствара, Што баца талас страховитим скоком, Па часом рикне и груди отвара, А час се стиша..,. Преплашеним оком Гледаше Рибар громовите вале, И страшну сабласт крвавога мора, Док нису очи укочено стале На хладпу пропаст мрачнога понора ; Ту сморен клече... Демон. Паклена је тама По кршној гори раширила вео, И муња блиста.... У сред овог плама Сулуди створе, куда-лп си хтео ? Рибар. Крв... Крв ме гони ! Демон. Непојмљиве речи! Куда си наг’о ? Рибар. • Тешко мојој души ! У пак’о мож’да... Демон. Он те давно жели. Незнана сила, што светове руши, Рушећ’ ти смнс’о судбину нам дели! 0 вечна правдо 1... Али с’ њоме шта Је? Рибар. И нежна душа, као мирис благи, Блажена оде у бесмртне краје... Крв... Крв ме гони !... 0 мој Боже благн ! Демон. Ох грми небо опореци ово ! Затмн те с’ ушн самртничким болом, Пред страшним делом, што је пак'о сков’о !.... А ко је уби ? Рибар. Подземаљском вољом Убицом зовн узданицу њену / Гле, крв се пуши... н море се диже...