Topola

93

Након некодико мјесеца освану под Роцем двпје гадпје млетачке с војском и с топовима. Извезу се на сухи крај два часнпка п уђу у нанастир код пгумна. Мисдио пгуман, кад пх виђе, да су дошди по обичају да мјере приморје и колико је узањ дубпне, пак их дочека дијепо п уљудно. У то приступе у дворану и други кадуђери. «Којп је овдје» викне један од она два часника, «кадуђер Сера Фин Поповић?» «Ја.» Одговори пгуман. «Добро! кад си ти, чуј» поврне надути часпик. «Шаље нас преведра вдада мдетачка, да нам предате исти час н без пкаква оддагања Ружу... Ру.жу...» Додаде му друг помукдо «Мркоаића». Опетује први: «Ружу Мркоњпћа коју сте за ваше сврхе преграбиди, и ако ми је не предате, како старији хоће, да вам разорим стан.» «Какву жену тражите? не знате дп да у манастиру нема жена?» одговори забуњенп пгуман. «Та ти, кадуђере, не помаже. Требало би право да их нема, но ви сте» чита из писма, *погазиди два закона црковни и свјетовни.» « х lеститп господине!» настави игумап хдаднокрвно ади достојанствено, «ми нити грабимо нити отимамо, нити кому о пакости радимо. Овај се самостан градио да буде уток и нрибјежиште биједнијема, житница гдаднијема, свјет заведенијема и преварени-