Topola

94

јема, а не окови нп тамнпде. Ружа Мркон>пћа остала без оба родптеља на злу маћуху, која је спли да превјерп и да узме мужа мпмо онога којему је отац обећао, прибјегну на дрковно, гдје ће жпвјетп мпрно и поштено док јој дође вјеренпк, плп му смртп чује. Што ме страшшп да ћеш ваљатп манастир топом, он бп се право онда развалпо кад бп престао бптп утоком бпједнпјем спротама. Чуо сам да влада, којој вп служпте, градп Богу цркве п манастпре, алп још нпјесам чуо да ограђене ваља.» Часнпк, љутпте нарави, поче да се горе жестп. «Ружин вјереппк? то је државнп злотвор, који неће нпкад впдјетп своје куће. Био је окројпо под Скадром како не бп од нас нп гласнпка пошло, кад бп нас Турци погналп. Грехота вам је, пгумне, варатп то дпјете спроче празном надом. Она је дуждева кћп, па ће се дужде старатп за њу; он зна наказатп, заштптптп п помпловати, а вп калуђерп најбоље да се прођете свјетскпјех посала, п да се молпте Богу по закону. Него се разаберп п предај Ружу да откуппш главу, погазпо сп једном закон, немој сад другом.* Пгуман отповједа уљудно алп жпвахно: «11 мп пмамо наш закон којега и Турцп допекле сносе. Нпје то закон гордостп, ни снле, нп освете, но смпрева, праштања п љубавп. Тај закон, кому мп служимо, нпје нам обезбпједпо нп жпвоте нп станове. Номоћ коју