Topola

96

молптп пгумна да се склонп и да лреда дјевојку: «Мп смо слуге дуждеве» рече млађп часник. «А ја Божјп,» одврати игуман. «Дакле дајмо свакому своје« додаде часнпк «Богу божје, а дужду дуждево.» А пгуман: «Ја давам дужду поклон и данак као господару земље, но дужде не дава Богу божје кад ппта да му се преда једна крштена душа, која је с невоље прпбјегла у светп вегов храм.» «Опда немој, оче пгумне, на нас номржјетп. Као слуге морамо вршптп старпју наредбу. Свако служи своме господару,* закључи часнпк. А пгуман оштро: «Најбоље се служп своме господару кад му се отворе умне очп да упозна пстпну п да одустане од неправде. Ко служп пстпнн п правдп не мре нпкад.» Часппк се поклонп учтпво, пође у цркве, целпва пконе п прпложп завјет. Калуђерп су сву ноћ пренашалп боље п боље стварп па села. Свете судове, моћп, рпзнпцу, прплоге п зпвјете. Кад бпло у јутро а почпу топовп да грухају с галпје, окупп се браство око пконе богородпчпне да јој хвале пјева. Чују калуђерп гдје се орп звонпк, впде раскрпт црковнп кров, слушају лелек дјакова по ћелпја. Наумпв остатп под гомплом свога самостана, смјесте се у цркву као уковапп. II збпља бп пх развалпне прп-