Topola

97

тисле, да један ђак не дође да им каже како се војска возп пут краја. Бојећп се да не остану сужњп п под млетачким мукаша, оставе цркву порушену а манастпр пуст п прпбјегну у горвва села. Самостан порине под удардима гвозденијех зрна, а црковни зид пукне с первраза до темеља. Браство се пза тога проспе ко тамо ко амо: впшп се дио останп у паштровскијем мапастирима, особито у градпшкому, гдје је имало своје јесенско станиште. Игуман Сера Фпн нпје хтио већ живјсти на млетачкоме, тер прпбјегне у брчеоцки манастир у Црмницп. пошто преда Ружу у Сеоца тетки, очнној сестри. Овај самостан, онако оборен и порушен, зјао је педесет година. Пошто Турци отму Млечићима Бар и Скадар (1468)' неки побожнп фратри мале браће покрију га и у црквп понове божју службу. Након сто п педесет година опет га развале Турци бушатлије од Црноевића племена, пошто фштре проћерају. Кад Радо и Марија ослободе Ружу од калуђера, и ископају манастир и куће кнеза Штпљановића п Ђурђа Калођурђевића, почну сновати како би Ружу отели и силом нагнали да се с Радом здружи. Овога се посла прихвати Марија. Настави се тетка Ружина, човјека сиромаха и безнишника, који је у великој невољи живио. Једно вече уз ватру почие тетак нагова-

Прип. Ст. Љ.