Topola

98

рати Ружу да се развјери и да мпсдп о удајп. Ружа се постидје и умукну. А тетак је опет стане дражпгп: «Стеван неће нпкад доћи; он је изневјерпо свога господара, нашда му се тајна ппсма, а тп свакп дан стараш , мпсдп да се удомпш док сп млађа и јапа; пнтаћете старост гдје тп је бпда мдадост. Теби ту није нпкакве грехоте нп срамоте једно зато, што међу вама нпје бпвадо тврде п огдаспте вјерпдбе, а друго што и црква распушта жену од мужа, кад пане муж. у ропство за довјека.» «Ја се нећу нпкад удатн« рече Ружа гледајућп на тет-ку, «ако ћу се хранптп до гроба ткањем на статпвама.» «А чему не?» прпппта тетак, «Тако сам се зарекда,* одговорп Ружа. «Ако ди дође Стеван ?» прпхватп тетак. Ружа умукне као камен. «То су мађпје® наставп тетка. «То Је кадуђерско масдо* додаде тетак. «Нпје од тога нпшта» рече Ружа, «немојте напастоватп нпкога. Мене је отац пза жпва обећао ономе дјетпћу, па ћу ја вршптп очпну вољу, да ме не прокуне пз гроба.» А тетка: «Не ћемо те мп, спнко, спдовати, не дао Бог, то бп бпда грехота; тп већ нпјесп дпјетепа раздучп сама добру од зде.» А тетак: «Нпје знао Вукац да ће Стевап пастп у сужањсгво, а даје сад жпв он бп те развјерпо да те п не ппта.» Оваквпјем прпговарањем прођу трп пуна мјесеца. Прпмаче се врпјеме да се на мас-