Topola

120

ћене воћком п масдином; гдје снијегу није приступишта, а сјеверу најјачи скок; која нлпјени својом природном красотом мотриоца, а ћут му блажи, рече Вуку бајећп: «Како зовете оно ждрпјело што запуча Спас с Дубовицом?* «Топлпш,» одговорп Вуко, «а пода њ Бачп у присоју, гдје је зимп копнпна као љетп. Тамо су некакве гомпле камења у клаку, као да су њекад билп ту градови п дворови.» «Јесу, додаде Шћепан, земаном бпвала села чпфуцка, јер сам налазпо у старпјем књпжурпнама записано да ту лежп доста закопана блага.» А Вуко: «Хајде да копамо, бога тп, да већ не залпјећем новца.» Пак дохватп оружје , опаше се, обује опанке, те пред Шћепаном димове нпз Острог п Бранчпне, док оба шљегу на Под Шушањ, пак одатле пољем на Бубпн поток. Кад на мост, видпВуко Марка Тановића гдје оре за мостом, а снаха му чепука за њпм н баца у бразду сјеме. Тек што му назове «Помоз Бог» Шћепан скочп с моста у поточпну, дохватп прегршт глпба пак се облпјепп по образу. «Што чпнпш, Шћепане, јесп лп здрав?» впкне Вуко, а Шћепан њему онако глпбељав: «Не ћу да ме впдп тај раднпк каквога сам облпка, јер ако му се пзјаловп сједба, би помпслпо да сам му је урекао.» Кад дођп у Баче гледај, мотрп, пппљп, копај по ономе ђеру, боље нншта, него што оба огладњоше. «Хајдемо, рече ознојенп Шћепан, да