Topola

137

кону, ако ће да га помилујемо и да га нустимо с миром умрпјетп.» На ово се Тодосије опет распади, као ватра кад у трухдоме дрву тпња док је вихор опет разјари. Пупе сваке јаде на ШТепана, и догна му нокте под нос. Кад угдедају махински гдавари да је Тодоспје заборавпо на човјештво, дохвате га пак ш њим у ћедију, а са Шћепаном без вечере у Напчића. Тркне Тодосије брже боље на Стањевиће да понесе вдадпци Шћепанов поздрав. Он је мисдио да ће Саву пожећи на упор, ади се љуто варао, јер је Сава под мирном ћуди крио дубоко оштроумље, пак, жедећи сачувати Црној Горн и својему браству црковно погдаварство, пошље дјакона Арсенију Пдаменца, свога сестрића, с писмом к Шћепану, и помоди га да му допусти да га завдадичи, да му буде спрежник и помагач, јер он остарио и изнемогао не може да сдужи цркву као што треба. Ово је био први чин дажицара. Од тога дана поче Шћепан збиља царевати, а гдавари у његово име управљати земљом. Ш Рат и бојеви. Од кад прогдаси Црна Гора Мадога Шћепана царем, а вдадика му пита допуст да завдадичи дјакона Арсенију, умноже се мобе и покдони одасвуд и већ му доносе повеће размирице да размрша и прекида. Иза