Topola

138

сред Старе Србије, из Арбанпје п Херцеговине, дођу покдпсари с даровима те се протресе п узруја сва земља с мора на Дунаво. Млетачка вдада видје које јој здо прпјети. Честа п страшна писма Бубпћева, которскога провидура, и скадарскога консуда, забрпну жестоко госпоштпну како да угасп овај пдамен. Бродовп, највпша јој спда, ту не помажу јер не доппру. Војска пјешка, у тако кршовпту предјелу, кад прпскоче Црногорцп, бп се пздомпда п распала да се не вратп ппдпчнпк. Просутп мпто да Шћепан погпне, бидо бп касно, јер се Шћепан оградпо вјерном стражом. Не преостаде до дукавства, обпчног оружја сдабпх вдада. Посдаше Котораннна срдара Бујовпћа да му да под руком њешто мпта, п да га помодп да се уклонп с мдетачке земље, да пх не завади с Турчпном, п да пође жпвљетп на Цетиње, обећавши му помоћ п сусједно прпјатељство. Шћепан опремп овога покдпсара од куда је дошао, а рече му да поздравп господу мдетачку и да пм открпто каже, да нема мира док му не пошљу кључеве градова Будве, Бара, Драча п Уцпња, које су прпјеваром отеди Бадшпћпма пак трп продадп Отмановићу. На ово очптовање ратп, господа пошљу с напутком, као провпдура которскога, Паскала Цпкоњу, којп под меденпм рпјечпма покриваше срдпто и окруто срце. Овај Цп-