Topola

139

коња прпзове преда се главаре махинске. Невјешт језику, а необитан нашему народу, узме срдара Бујовића као драгомана. Кнежевао је те године у Махинама Јанко Станпшић, трпјезни и отресени човјек , који јенавикао бранптп код суда сваку погрешку својпјех људи. Еад главарп у Котор пред. провпдура, запне Бујовић говор о Шћепану: «Ми не знамо, нити нам је стало знати, ко је и од куд.је. Док је живио потајен у Махинама, лијечио п траве купио, ми му нпјесмо у стопе стојали. Али данас кад се очитова цар руски, нека иде на Цетиње да тамо попне пријесто, пак нек царује, ми добри комшије. Млетке не ће кавге с Турцима. Отмановић спрема многу војску да потражи тога цара, јер му се потресла земља до Балкана, па кад војска прегази Црну Гору, а не нађе цара, ево је на вас да га потражи. Ми вам помоћи не смијемо, а и да смијемо не можемо, пак ни се годп срамота да вас попале и опљачкају Турци. Сад је овоме злу лијек, да тога добросретњега госта спремите преко врха. Ако ли се бојп горе, нека иде у Млетке, ево му по сто пута божја вјера да ће живљети мирно и обилато док га буде воља или му срећа прокрчи пут дома.» На то одврати кнез: «Ја се чудим и не могу се ишчудити што ви тај наш гост пријечи, чему ви је разбио сан. Бог ви је дао да можете мирно господовати, не даје ви