Topola

12

игтн ппсарнпћ свакп бп пут заппсао у једну велпку књпгу што је збор закључио, пли суђе осудпле. Сваке годпне о впдовудне, у пуппни љета, бирала је скупштпна отворпто суђе п вдастелу; предавала ип законпк, староставнпк, књпгу п сребрни печат; а онп би се клели скупштинп да ће неумптно судитп, а законе п одлуке зборске вршптп. Кад их гладпе годпне 1423. почетком травња премами и преварп поморскп војевода Бембо да се својевољно метну под закрпље крплатога лава светог Марка, да пх тобож, Тјрчпн не опржп, уговоре ппсмено на дробноме ппјеску, да ће пм се оставптп у свој дјелпни староставник, и да пм се не ће узпмат нпкакав порез, нп данак новчанп нп крвнп. Не пптај ме како је Венецпја своју рпјеч одржала, и како је мало по мало крњпла п стрпгла ове уговорене слобоштпне; то знаш сам, или се лако досјетптп можеш. Као момак, хптар а лукав, кад се облпјеколн п окојасп младој п невјештој цурп, ова јадна понустп мало данас, мало сутра, док му робпњом постане, пак му већ не одрпче нпшта. Један дан прољетнп на главној скупштпнп, коју су сазвалп суђе п властела на обпчном мјесту од правде, да подјелп пресушено полуже, дође на искуп у доцнпје п Кањош Мацедоновпћ, човјек нпска струка, алп жпв п ћеперап, да бп се на пглп вртпо.