Topola

13

Мал о пасу а чеденку на гдави, викне: «Помоз Бог браћо !» Он је скоро походно Мдетке-, за то се сви с њим поцедпвају и загрле; а кад сједе, почну га суђе распитивати о Мдецпма и о гдасовима што је тамо скуппо п амо донео. -- Имам да прпчам доста, ако ви не досади сдушатп, рече Кањош. Како сте чудп, ја превези зпмус нешто трговпне у Мдетке, п напуни брод, као око, уљем, випом, дојем п чапрама. Кад дођем тамо, навале на мене жбирп да ме гдобе и гуде. Од сваке сто перпера да даш тридесет светому Марку, рече гдава од жбира, а један што нешто нашки натуцаше, додаде а нама сувише ппће. Гдје трпдесет на сто, ако Бога вјерујеш! то је подовина кад проесапим муку, дангубу п бродарину. Свети Марко, хвала му и сдава, нити једе ни пије, а ја сам се предао дужду да му тобож не давам нпшта, него да му руку цедивам, а он да ме бранп од Турчина. ЈеФтпно ваистину, рече жбир, кад није друго него да му руку љубиш пак се поче смпјати и ругатп. И тако ми данашње царице неђеље, како ми бјеше ђаво поппо свијест, да не умаче у двор, хоћах га мачем предвојестручити, пак му дужду моја мука на част а њему, скоту, пића за довијека. Те ја онако помамљен по граду обпјај и вратоломњај док ме добра срећа нагна