Topola

51

КаЕО сп јој подрастао љута рано! На пепелу смрзнутоме куку мајко! Распметена, порушена, , здо је нађе, Са рувама прекрштеним кукавица, Обидује, патукује, ој жадости! Како ће ти кодо водит кодовођо, Кад јој сватп неву воде куку брате; Но се вара јадна мома прекукада, Задудњом се пита надом деде брахе! Те се пјесме преокрећу несретњици, У пдап горки, непрестани празно менп! Јер сам пуда, здо ме чудо безбратницу! Да кад сестра брата тужи јединога, Обустану хдадне воде, ој жадости! А увехне зеден борје, бор од брата! И умукне жубер птичји, умукнуда!