Topola

76

Ружа дпже с пода мараму и прстен п спта се врх њпх псплака. Све мпслп гдје ће с њима: У скрпњп? Преметатп ће је маћуха! У тетке? далеко је! Код другарпца? Нема вјерне. Пође под орах, опажа впдп лп је ко, па у једну процпјеп стабла уложп дар. Нпје бпо Стеван нпколпко одмакао, кад срете Марпју п Руму гђе се враћају кући. Назове му Марпја добар дан, па га меденпјема рпјеппма зауставп: «Ампсе бплп» рече «препалпдаспсужањ. Јееп ли Ружу гледао?» «Зато сам п долазпо у Шестане, а она на мене не хће нп да погледа, већ затворп врата п закле да јој се мичем с напасти,» одговорп Стеван. «Но ћете бпти јошт што пробесједпли п претреслп» доставп Марпја козпјем веком, «нпје опет нп Ружа тако дпвља п ако нпје углађена прпморкпња.» «Нијесмо свеца мп нп жугнулп, нп једно друго у очп погледалп.» Повратп Стеван као једак па такво неумјесно пптање. «А гдје ћеш сад?» окрену в јешто Мара. «Што не свратп да се малашно код нас одморпш?» А Стеван: «Немам кад, хоће мп се да сам вечерас на Бојанп, плп да дам главу.» А Марпја: «И Румпн јо очух пошао како чух, спноћ на војску, зато смо дома п похптале. Долазплп господаревп улацп п вас дан с поклпча клпковалп: ко је внтез! А тп збиља гдје сп ходпо по овому жаропеку ?