Topola

10

би је непоштењеи вмао, не превагне штету, која би га снашла, кад на коцву метне лепо име и глас. Она двојица стали сад Ерај мора, што је велено као смарагд а тихо се вужељи и удара о камените терасе. Пред очима им стоји сво ппрејско пристаниште и залив, што је у округу дубоко засекао у земљу. Као стражари на капији морсвој дигле се на улазу две грдне Еуле. Еад су зла времена, може се од једне вуле до друге повући голема заворница од туча. У заливу су силне овругле, трбушате лађе трговачке, броја им нема; обала пав с лева сва је пуна тријера са бисоеим бововима; то је ратно бродовље атинсво; тријере су по обичају грчкои извучене на суво а сваЕа је у засебној огради, Еаогод веман у пећани својој; л>ути су то змаји морсЕи, са чудноватим њушкама и операјеним реповима, што се охоло врцају; а прево на другој страви ворејсЕога подуострва, на ратнвм приставиштима Зији и Мунвхији, има још више те гиздаве немави морсве а за тријерама се таио дижу поморсЕе оружаае, где се чувају справе и алати, вад се сЕину с лађа; још даље тамо отегло се бродовиште; ту се без престанва истоварује нова грађа, неданимице се граде вове гадије. У то је већ допловила у првставпште лађа, што је „Олимвљанин* с пута оволиео мотрио.