Topola

11

Бида је то атинска државна галвја „Аифктрита“. Народ се све гура до пристана; по свим тремовимз, по свим терасама пролети глас, да је лађа ушла у пристаниште. „Ево Амфитрите Амфитрите а на њојзи благо са Дида 1 Дође Амфатрита са савезничеом благајном! Тај богме изведе, шхо је намислко дукави нам Перикле! Шта ли ће рећч савезнвца? Е, што вм драго! Ми смо вм на челу, ми их штитимо, ми шаљемо своје тријере на њихове обале, ми им водимо ратове, зато они нама плаћају данак савезнички што ма првштедимо, то је наше.“ Са лађе се оре фруле а све блаже долази глас тај! На »Амфитрити* се, вао и на свакој другој атинској државној лађи, весла уз фрулу. Па и певају веслачи а песму им превида заплускивање мора о лађу и ударање безброј весала, Са вљуна се вао злато сјаје кип богиње поморске, по којој се лзђа зове. Оврајак високога бока сав је ишаран па са све блиста у светлости сувчаној. И песму и фруле и запљускивање мора кадро је да надгласи весело клицање народа, коме се снажно одзивљу нрки, ветром ишибани лађари. Умукоше фруле, весла више не ударају, лађа застаде а једеци стадоше шврипати, ланци