Topola

18

дио дечва; чуо је за собом говор па се осврнуо. Позна Перикла а Перикле му се одјави пријајатељски, јер га је познавао већ одавна а и одседао је у њега, док је тај човек још живио у Сиракуси. „Разговор твој са синчићем ти, драги мој Кефале а , рећиће хоме човеку, „даоје ето баш овај час Фидији нашем повода, да ме добро испрескаче*. „Како то?“ запита Кефал. „Нас двоје се враћамо са Пиреја,“ настави Олимпљанин, *а још је хамо пришко наш, љубимад Паладе Атине, био нерасшзложен. Он би све једнако саио да је посред божавских ликова. Мрзи дугачке зидове, шнроке тремове, дењке, дакове, бачве, тулумове од козине; вика мењача на Пиреју раздрда му је уво. Кад кроз капију опет уђе у криве, неугледне удице старог града Атинског, одлануће му срцу хе ће отрести с еогу прашину пута до луке“. „Него реци ти мени“, настави Перивле а обрне се к вајару, „што си се загледао тако замшшвено те не смећеш ова са виса Акропоља? Да ли хе то узбуњује лик твоје богиње хвоје ошлсмљеве копљавице, прве на бојишху ?“ „Зеај“, одврахи Фидија, ж ошлемљену копљаницу, прву на бојишту, од неко је доба у души иојој похиснула Палада Ахина мира; Палада која се не бори више хучем, што зве-