Topola

20

глед увређееога са пријатељским смешењем, узме Фидију за руку и настави: „Зар ме тако слабо познајеш, да би озбиљно смео рећи, да сам непријатељ божанственој вештпни образничкој и да је задиркујем. Та зар нисам ја одушевљен пријатељ и заштитник свему лепом?“ *3наи“, рече Фидија сад се опет он саркастично насмешн. „Знам, ти јеси пријатељ лепоме. Еад загледаш у очи лепој Хрисили.. ~Не само то!* упадне Перикле нагло у реч па аастави озбиљним гласом: „Верујте ми, пријатељи, кад меташтејавне бриге а крај јавних и моје сопствене, кад ми какав противнин зада посла, кад ме огорче какво приговарање, кад се зловољан враћам дома са скупштине Атпњава па замишљен, мал те не смућен ходам по улидах, тада ме често може да привуче и расположи мали кавав стуб, што ми се у лепом сразмеру оку укаже, или вакав сликотвор украј пута, сликотвор, што честпт дух замисли и пзведе. Па ве сећам се да сам пкада имао бола, што ми не би одуминуо био, кад мн се прочита један спев из Омира*. Првјатељи су сад кроз кааију ушли у град. Ту су улице биле уже, куће мање господствене него на Пиреју. Али је то била права Атипа. Била је то света земља. Кад је Фидија дошао већ близу својој кући, рече Периклу и Кефалу: л Ако вам је по вољи и ако имате каде, а вп хајдете на који час до