Topola

21

мене; у мојој ћете радионици помоћи одсудити пресудом својом љут бојак*. „Баш смо ради знати!“ одзове се Перикле. „Сећате се ваљда још“, настави Фидија, „оног балвана мрамора, шхо је персијска војска са собом довунла на лађи преко мора, кад нас покори. да дигне у Јелади персијски победни споменик од персијскога камена; кадсу варвари били разбијени те побегли, остао је тај мрамор на бојишту Маратонском у наших руку. Дуго се после тај камен сељакао па је најпосле доспео у моју радионицу. Као што знаш, Перакле, хтели су Атињани, да се од тога камеаа длетом истеше кип богиње Капаркиње, да украсе виме окружје са вртовима. Од хченика мојих мислио сам да је Агоракрат са Пара најспособнији, да изради такав кип и себи стече славе. Те тако му ја на захтевање његово дадем тај балван мрамора а ое ти богме изради красан кип. Али једном најбољих мојих ученика, славољубивом Алкамену, расде зазубице, што је Агоракрит добио мрамор и што ће славе стећи, те се латио, да бије уметнички бој са Парцем, мојим љубимцем, као што га он зове, па да начини од мрамора кип исте те богиње. Сад је готов и један и други рукотвор па данас ће се на дому моме скупити подоста света, што се загрева за уметност. Кад би се и вас двоје придружили томе свету, кавав би то подстрек био за Агоракрита и Ад-