Topola

47

је xaso, да су Атињани ради наместихи Афродиту у овружју са вртовима и ако је сано Алкамен Афродиту истесао, онда можемо само ту Афродиту наместити у окружју са врховима. А дело Агоравритово, што привазује дивну Немесиду, наместићемо с дозволом његовом у храму те богиње у Рамнунту, бар ја хаво мисдим. Лако је Агоравриху, додати јој још неколико спољашњих знакова и символа. * „То и хоћу!“ повиче мрки Агораврит а поглед му мрачно севне. „У Немесиду ће се претворити богиња моја Кипридаl“ „Коме дакле, лепа хуђинво," рече Перикле, „коме ћеш сад дати ловор, коме ли ружу? *И једно и друго теби!“ одговориМилићанва. „Од њих двојице није ни један победилац и ниједан побеђен. А овај пар прилика је, да се сви венца помећу у руке човеву, воји је овима прокрчио стазу, да се охимљу о најплеменихије венце!“ То рекавши даде и ловор и ружу Перивл). Сусрехоше им се вахрени погледи па за један пар букнуше једно у друго пум значаја. „Ловор ћу поделихи“, рече Перивле „и дахи једну полу једном, другу другом а мирисну бајну ружу сам ћу задржахи." Превине граву на двоје па је подзли Алкамену и Агоракриху. Погледа захим по колу сакушвених па рече: „Мислим, да неће осхахи овде ниво незадовољан. Само ми онај замиш-