Topola

138

судије. пред које је Перикловој љуби ваљало стати, који ће јој изрећи суд. „Гледај старкеља!" рече Аспасија. смешеки се и указујуки руком доле на илијасте. ..Половнна их носи похабано одело а изгледају, као да неколико дана нису ништа окусиди. •У ходу се поштапају дугачкшг, мени несносним атинским палицача, које чак ни Фндија на свом накићу на Акропољу није уиггедео очима оних, који маре за лепоту. ТТма их међу њшш. који жваћу бели лук а .чеђу хсне тутнули прљаве оволе, што их отоичке добише као судачку плату за данас ..То су људи из народа." рече Перикле и слеже раменшга. „То су људи из оног атинског народа. који ти се некад веома допао и кому за љубав си ти. као што ми причаше. напустида персиске дворе и твој лепи Милит па, чежњом гоњена, дошла asio преко, да потражиш тај народ и да живиш усред њега...“ Аспасија не одговори ништа. Тај атински народ, што жваће бели лук. што се поштапа дугачким палидама, што оволе трпа у уста,“ настави Перикле. „то је истн онај народ, којем си се ти дивила, како је леполик и како се понаша неусил>ено а пристојно, који те је гануо својим родољубљем. за који си говорила да ти његов зналачки уметни дух изгледа несравњив не само у дели.лш образннка и песника. што стварају. него и у одушевл>ењ\у у финолх разумевашт онога. што види, чује и ужива..."