Topola

део до ње те читаво и он био с њом оптужен. то је само још чинило те је тај призор био озбиљнији и векма дирао у срце. Некако су били поносни и судије и већина у народу. гледајуки, како и најсилнији стају пред њихов суд и како се морају подврћи свемоћном гра|анском закону. Пакосно је Ермип погледао преко на леиу жену, којој је на лицу било лако бледидо те једва ужело да ублажи л’тецај неиоколебл.ивости, што се сјао из њених црта. Архонт васмлеј отвори расправу. Закуне најпре тужиоца, да је тужбу поднео ле ради истине и правде. Судије су положили били присегл' праведности и савесности, још кад су ушли у звање. Сад архонт нареди једноч писару, да прочита најпре тужбу, па онда и одговор на њу. Кад писар то уради, онда архонт позове тужиоца. да усмено и подробно образложи својлтужбу. Ермип устане. Говор му је киптео сарказ.ми.ма. Као да играше комедију на позорници. Оштрим, рескич речима изнео је учинке. на којима се, каб што он тврђаше, оснивала његова оптужба против Аспасије: какб је у Елеусини пред свим народсш ружила и исмевала елеусинске богиње и земаљске свете обреде, како се дружила са софистама, с Анаксагором, са Сократом, но пре свега с оним најречитијилг безбожником Протагором, који је подуже време живео у Атини а сад се

143