Topola

згоди та муња, нелсако као да просија и прогреје: порумени, крв згу узавре, баш као да je стао пред прекрасно женско чељаде. Оно маднв сам уговорио био с младим Калијом. да се ноћу мало пробебучемо. Сетили смо се дивне О-мирове песме о Дијоиидову и Одисејеву ноћнозг излету и о Ризових коња. па ма да тешко да је било у Потидејаца коња те врсте за ипак смо нас двоје по што по то хтели да на своју руку мало прозанатимо. Знали смо, да зхале нокне страже у ГГотидејаца често крстаре пред зидовима. Такву једну стражу наумисмо да нападнемо и оружје јој отмемо. Око по ноћи изађемо лагано из окола па, дошавши близу до зидова Потидеје, одиста натрапамо на четицу оружаника, који су били на извидшјци. Насрнезхо ти ми на њих, неколшдину поубијамо а остали нагну бегати па стану викати. На то онда долете неколико других још те ти се они, тако појачани, обрну на ново и т великој зшожпни насрну на нас. Ми се јуначки станемо браннти, но богови знају, шта би било од нас. наспрам њих толиких,. да се није из небуха, као да је из зем.ве изникао, уплео у борбу неко, ко је тако снажно стао ударати по Потидејцтш, да ови, по што паде неколико њиховпх најбољих. поново увидеше, да је бол>е да прекнну бој и да т бегству потражб спаса. Онај помагач пак није био нико други до Сократ, кога је случајно опет из.мадшла била лепа ноћ на

180