Topola

учио памети па још данас ке стики у Атину! “ Памфил сав позелени од једа. „Переца би?" одврати потмуло. „Ваљало би ти ишчупати језик за ту новину, траго никоја!“ И остале је заверенике тај глас сневеселио и збунио па ма да се Памфил још и сад трудио, да их раздражи и распали, ипак се отшуњао један по један, јер, веде, с Периклом, који се као победилац врака кући, тешко је изаћи на крај, ваља ствар одложити до боље прилике. Па кад је и Креспил слегнуо раменима и дигао се да пофе, зграби га ..вутити Памфил за аљину па се стане дерати: ..Кукавицо! Неверо! Зар те није срам и стид, да срамно забодеш папке у ледине г само што си чуо; Перикле је ту!? Гледај мене! Ја се ни за час не бојим, да изафемПериклу на очи па да му кажем, шта мислим Нисам ја мачји кашал.l Ја сам се родио баш о дану маратонске битке!“ ~А ја, видиш. нисам! и одврати „Ја сам једно од оне деце, што су их пре времена родиле матере, у напону превијајуки се од страха, кад оно приказаше Есхилове „Еумениде 41 !‘Па отрже своју ал>ину из Памфилових руку и одлети као бесомучан. ~Одоше! ; ‘ повиче димагог, шкргукући зубима ..Одоше несретници, распудише се, каода им је ко на главе иросуо помије!^ У то ето ти Менона па ће запитати icoбасичара, што ли је тако огорчен

187