Topola

рогачи Кора велике обле очи па се узвери v месечара. а по дицу јој стаде падати расплетена коса са главе јој Чутвши Периклове речи згрози се за час, но за тим наједаред, као да је стекла крида, полети до места, где је ходио Ман, прескочи узвишени окрајак, псфе неколико корачаја доле по стрмој опасној стази а ни најчаље се не занесе, ухвати момка за руку па га повуче натраг са крајњега окрајка, натраг донде, где је под собом осећала сигурно тле. Тек кад је Ман био спасен, свдада ју вртоглавица те се обнесвесла сруши о тле. На то се пробуди Ман, отвори очи, сав у страху обухвати девојчицу па је на рукама однесе даље доле, све док се опет није освестила те, пола заплашена, пола застиђена, поруменевши одјурила са оног места. Теревенчари су разрогаченшх очима про пратили били тај призор. Сад опколише Mana па га уз весео разговор, храбрећи га, одведоше доде у перистил. Само Перикле заостаде с Аспасијом за час. ..Ала ми је жао,“ рече Перикде Аспасији т •лггго Сократ није био сврдок овом ххризору!" ..А што ти је то жао ?“ запита Аспасија. ..Ва.г>да 'би најзад,“ одговори Иерикле, ...мислио, да је докучио, шта је милоштаА Аспасија поћути за час а гледаше Перикду у очи. За тим рече: ~А ти Перикле одговори; ~Мене то двоје посрамљују и збуњују донекле. Изгледа ми,

225