Topola

226

као да би ради били рећи: Уклоните се, вас двоје. с позорнпце па начините места нача двома! tЈош једаред је Аспасија гледада неко време Периклу у 'очи. Па онда рече: »Ниси ти више Грк!« По броју су биле незнатне те речи, што се ту изговорише. али су биле значајне. Јако cv превагнуле на счдбининим теразијажа. С њима се десило нешто као тајан лом жеЗју двема узвишениж, некад онако лепо и чврсто везаним душа.ма. Нове, тавне. сужорне силе: сумња и унутратњи расцеп. што се давно спремале. да нап-ђу на’ Перикла, продреше му сад у душу. Тим кратким се разговорож лаганр. без шужа, распало нешто велико, лепо и величанствено ... Са речима: ..Ниси ти више Грк!" погледала је била Аспасија последњи пут. пола љутећи се, пола сажаљавајyiiи га, Периклу у очи па је онда одвратила своје лице од рвега. Обоје одоше доле ћутећки: Перикле v своју избт, Аспасија натраг до гостију. Међутим се теревенчари заман били упели. да жладога Мана задрже на гозби па да га обрате, да и он слави бога весељу. Он се био отргао па се вратио у унгчтраши.е избе у кући се теревенчари неко вреже разговараху о Кори, дивљаху се н>еној храбрости или управо чудноватој сили осећаја, расположаја, страсти, под чијиж је утецајем она