Topola

227

радила, којим је тако реАи слепо и бесвесно била занесена. За све је то било некако неразрепхива- загонетка. А сад и Алкивијад поче жалити, што Сократ није видео тога призора. ..Ала би то био." рече, „мастан залогај за око мозгала и истинаша тога, који се већ и о најсвакидањијим стварима сав уме да .задуби v мисли и који ни сад не би лировао, него би гледао, да до дна испита значај том чудноватсш доживљају. Та и сам је нека врста месечара. човек, на кога је наишло месечарство философије, који скдапа очи, не би ли лгогао боље мислити, па се у том забуни у вртоглаве висине. Само што се за љ не јави Кора, која би га меком руком одвукла од понора мислима. По, отићи 'ку до њега па fey iy исприповедити целу ову ствар, ма да је готово опасно, иотрадкити Сократа у куки му. Млада госпа Ксантипа све ,се боји. да hy јој ја завести мужа, и у опште је узела зуб на ,мене. Кад са>г са неколико пријатеља походио младенце, већ смо ју онда довели у ужасну неприлику те женица стала јадиковати, како није у стању достојно угостити тако отмен свет, као што смо ми. „Па чаниА рекао јој је Сократ. „Ако. су то добри људи. што нас походише, бике задовољни; ако су пак х-гојекакви, не ’ треба да се осврћеио на њих!‘ £ Но то су разговори, којима он Ксантипу са.мо још већма уме да разбеси. Одмах сам опазио, да је она госпо-