Topola

234

..Па 4пто му драго!" повиче најзад, бацивши пехар. ..С боговича остај, лепа сласти бујне младости! Ја одох до Ипоника!- 1

XXIV. Сатир и ваханткиња.

Оне знамените ноћи, које Симету крунисаше као краљицу :мил,а на веселој гозби у Периклову дому а по свим атинскич улицача светл>аше сјај буктиња у рукача скиталачких ваханата, исте оне ноћи седела је горе на усамљеном тихом. Акропољу, на по.чраченом забату Партенона. злогука птица. т.мастогледа совуљага, па је час по тек закрештала своју ноћну, грозовиту, злокобну тугованку. Са варошких се улица придушено орила горе весела вика а у њу се чудновато уплетали крештаји сову.ваге са забата Партенону Далеко су са врхова Акропо.ву у мрачну да.вину залазили ти гласи као обзнана о смрти. II одиста су били то. Баш онога часа, кад су млади Алкивијад и другови 31 у на врхунцу веселе обести дигли пехаре на гозби у Иерикловој кући те наздравили дивотној краљици миља- баш онога је часа умрво Фидија у тавници баш онога је часа бесмртни саздалац Партенона, од дуже времена већ опхрван болетицом, која му је живот јела, самохран испустио своју велнку душу. Но онога часа, кад је у мрачној тавннчкој нићи згаснула најузвишенија јелинска