Topola

267

слетку је изгдедало, као да је сасвим сам са својим сјајним творевинама па као да му се јавили његови богови и његове богиње, његова Палада Атина, његов олимпски -Зевс. Па чинило се, као да се богови с Олимпа сви дистозх сишли до њега па стајали око одра згу и као да их је видео само он. док је издисао, јер ]'е преображеним лицем гледао око себе, јављао изх се и звао их по имену. Но најзад је изгледало, као да је само ош Палада Атина сазха остада крај њега па га дозивала, јер он наједаред рече: .. Казхо си рада да ме водиш? Ево мезатобом!“ За тим се мало подигао, као да хоће да noije за тим ликом, што га зове, но онда кдоне наузначице а очи му згасну. Умр’о је посред својих грозничких привида. Умр’о је лепо, као икоји Јелин, јер га је још једаред обасјало најлепше светило Јеладе а богови су га ‘читаво дигли са земље и узнели до себе на Олизга, баш у часу, кад се спустила над Атину црна ноћ невоље и зла, тако да он више није ни разабрао за ту невољу и за то зло, него је отишао онамо горе непомућеним духом. 0 почетка ми је било веома тетшсо, кад сам видео, како тај човек лежи на самрти у тавници на својој постељи, јер је њему. који је дигао Атину Промаху на градићу и Атину Партену па и сам Партенон и одимпмгога Зевса у Олимпији и тако много ведико, да га нико није превазишао нити he га ико икад преназићи, јер је њему, рекох, који је својим