Topola

268

радом пррславио у ирвом реду Јеладу, то од л,уда бпла награда, да је обешчапгкен и самохран умр'о у тавничкој ноћи. Но кад сам видео, како је .умр о. осетио сам у грудима узбуду. која није била без утехе, па сам тихо отишао оданде, пошто сам учитељу завлопио очи и 'целивао га у чело, па саи жал и«) само још Јеладу и нас све, који остајемо, пошто одоше највеки и најбол>и!" После те Агоракритове приче- корачаху та два човека још неко време замиш.вени један крај другога. Гlа онда се Агоражрит оде северно према Рамнунту, али и Сократ, гоњен унутрашњом узбудом, вастави свој пут још даље, па, тек штојепрешао неколико корачаја. наиђе на запаљену лочачу. На ову су побацане биле силне кужне лехшше. А тихг леишнама опази Сократ суЈганутога Менона. Њега су до заглухе пијана носачи кужних лешина затекли били међу лешинама у тврду сну па су га обамрла бацили на ломаму, где је пламен neii стао лизати око нега. Његов пас је цвилећи трчкарао око ломаче. Пламен шчетга најзад лудака. У тај мах скочп и пас на ломачу па изгори са својим госол Чудан осећај овлада Сократсш. ..Сад си ето слободан, Меноне!" изусти. „Сад си ето слободан!" понови још неколико пута,” настав.вајлћи свој пут. Чело му је горело. ..Доћи ће можда. • некад време, кад ће сви робови бити слободни?“ мишља-