Topola

Морвенац си, племена сп славна: Анпр знаде за моје јунаштво. Ал’ сада се од невоље суши Еао храст, што пз корена труне. Ја порода свог од ерда немам, Да радосно пзађе пред тебе. Да те водп у тремове сјајне. Аргон давно у гробниди труне А нп Рура нема впше мога! Ћерка моја код туђпна тужи, Што од мене силом одвео је Те од бола свпснуће голема. Силну војску дигао јој војно Па он пде ко бугпја тровна Из језера што се диже мутна Ио васделој краљевинп мојој! Али хајде у тремове моје Да почастпш трпезу Анира Дични сине поносне Морвенске!“ Трп дана су поседили овде А четвртог кад се Оскар каза, Кад се каза, ко је одкуда је: Ударише певачи у харфе Те радосно сташе подвикат’ И одоше на вепрове бесне ГонеТп их по горама Руне.

321

11ВСМЕ МИТВ ПОПОВИЋ.А